hey buddy, can you spare a book?

Hey Buddy, Can You Spare a Book?// The Perks of Being a Wallflower – Knjiga i Film

unnamedThe Perks Of Being A Wallflower je jedna od mojih omiljenih knjiga, i to iz mnogo razloga. Prvi je taj što je napisana tako jednostavno – što potpuno ima smisla jer je napisana u obliku pisama upućenih nepoznatoj osobi “koja će razumeti” i to od strane Čarlija, koje je šesnaestogodišnjak. Čarli je dosta vremena proveo na kauču psihijatra jer je, po njegovim rečima ” tužan je i srećan u isto vreme i ne zna zašto je to tako. Čarli je wallflower, što se po rečniku definiše kao osoba koja stoji sa strane na žurci i ne učestvuje. Žurka može biti bilo šta – hodnik škole, ples, i život uopšte. Psihijatar mu govori kako treba više da učestvuje, što on i učini kada se sprijatelji sa Sem (u koju se instantno zaljubi) i Patrika, sjajnog prijatelja i Seminog polu-brata.

E sad, za one koji nisu čitali knjigu a možda nisu gledali ni film (a oboje bi trebalo da učine), s obzirom na to da Čarli provodi dosta vremena kod psihijatra govori nam dosta o tome da postoji neka trauma koju taj isti psihijatar pokušava da izvuče iz njega, i postavlja mu stalno ista pitanja, što će Čarliju biti jasno tek na samom kraju.

Nego, hajde sad, da se, nadam se bez previše spojlera, pozabavimo nekim od glavnih razlika između filma i knjige. Ovo neće biti jedna od onih “koje je bolje” recenzija, već prosto uvid u to šta možete očekivati kako u jednom tako i u drugom formatu.

  1. Čarlijeve posete psihijatru nisu prisutne u filmu, o njima se govori samo u knjizi.
  2. Scena u kojoj Sem, Patrik i Čarli čuju pesmu koju će Sem pronaći tek kad ode na koledž – Heroes, nigde se ne spominje u knjizi, mada mislim da je to lep dodatak u filmu koji sceni u kojoj Sem širi ruke stojeću na zadnjem delu kamioneta dok prolaze kroz tunel čini istinski kultnom, i mislim da bi bez te pesme taj momenat bio manje iconic.
  3. Poznate reči koje profesor engleskog Bil izgovori Čarliju “We accept the love we think we deserve” nemaju veze sa Sem i njenim odnosom sa dečkom Gregom, za kog Čarli misli da nije dovoljno dobar za Sem jer je ne vidi u punom sjaju, onako spektakularnu kakva je. U knjizi, te reči bivaju upućene Čarliju nakon što se požali Bilu kako je prisustvovao šamaru koji je njegova sestra dobila od svog dečka i nastavila da bude u vezi sa njim. Ta ista veza biva prekinuta od strane njihovih roditelja jer profesor Bil prijavi taj incident njima. Čarlijeva sestra će se još dugo u tajnosti viđati sa istim dečkom, čak će i ostati trudna i Čarli će je voditi na abortus. Ovo je veliki momenat zbližavanja među njima, međutim, deo o trudnoći i saznanju roditelja o šamaru se nikada ne prikaže u knjizi. Možda je to zato što je abortus i dalje tabu tema, posebno kod tinejdžera, ali verujem da bi ovo bila scena vredna prikazivanja na filmskom platnu, te lično smatram ovo propustom.
  4. Kada grupa prekine odnos sa Čarlijem zato što je umesto svoje devojke – Semine drugarice – na izazov poljubio najlepšu devojku u prostoriji, u knjizi, za razliku od filma, između Sem i Čarlija nema velikog zagrljaja i dramatičnog pomirenja nakon što Čarli u kantini odbrani Patrika od napada gomile sportista. Mislim da je taj malo sentimentalniji momenat bolje urađen u filmu i bio lep dodatak povratku prijateljstva od običnog mlakog razgovora u knjizi.
  5. Postoji scena plesa između Sem i Čarlija koje u filmu nema, što je opet propust, jer kada Sem, dok se pakuje za odlazak na koledž poljubi Čarlija i pita ga zašto je nikad nije pozvao na dejt, taj momenat deluje malo van konteksta. način na koji ga je gledala i pribila se iz njega na podijumu imao bi smisla u filmu jer bi tom Seminom pitanju i njihovom razgovoru dao kontekst.
  6. Trauma koju je Čarli preživeo kao mali, a ne seća je se sve do epiloga, u knjizi je okinuta njegovim intimnim susretom sa Sem koji ga je podsetio na nešto poznato, i učinilo da prestane maženje sa njom. I dalje mu nije jasno zašto se toliko uspaničio kada ga je dotakla, i taj deo je objašnjen tek u epilogu. U filmu, te traume Čarli će se setiti tek nakon napada panike nastalog nakon tuče u školi, i Čarli će tada pokušati da se ubije. Pokušaj ubistva je prisutan samo u filmu, kao i njegovi dugi razgovori sa psihijatrom kog počne da viđa tek nakon tog pokušaja.

Postoji još pregršt nekih sitnih razlika između knjige i filma, ali ovo su one koje sam smatrala najbitnijim ukoliko se odlučite da pogledate samo film ili samo pročitate knjigu. Oboje su fantastični, posebno izbor glumaca i njihov performans. Knjiga nije samo young adult, već se bavi ozbiljnim stvarima kao što je depresija, nemogućnost određenih ljudi da se uklope u neke stvari koje društvo smatra normalnim. Kniga se takođe bavi i prihvatanjem sopstvene seksualnosti i orijentacije, ljubavlju, razumevanjem, odrastanjem, i to na ni malo naivan način.

Mislim da je u današnje vreme, kada je pitanje mentalnog zdravlja sve više u fokusu, ova knjiga relevantnija nego ikad, te vas sve molim, ako čitate ovo, nemojt samo pročitati knjigu. Pitajte ljude kako su, i to ne u prolazu. Gledajte ih u oči i pokažite istinsko interesovanje. Znam da svi imamo svoje probleme, ali imajte na umu da i svi bliski vama prolaze kroz nešto, pa se s vremena na vreme osvrnite i obratite pažnju na to kako je i drugima. Hajde da budemo malo manje sebični, možda je to nešto što nekom može da spasi život. Budimo nečiji heroji.

Knjigu možete naći na Laguninom sajtu kao i na Bookdepository-ju

Do sledećeg pisanja, voli vas K.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s