hey buddy, can you spare a book?

Hey Buddy, Can You Spare a Book? // Elif Šafak // Čast – Čast i Po Cenu Života

A22E74D7-77C4-48C5-A026-F968A8CEA797

Kritičari kažu da je ovo delo smestilo Elif Safak pored takvih imena kao što su Zejdi Smit. Smit je spisateljica koja je poznata i nagradjivana za svoja dela koja se bave prilagodjavanjem prve i druge generacije doseljenika u Velikoj Britaniji. Jedna od tema romana Čast upravo je to. Kako opstati i uklopiti se u britansko društvo, a ne napustiti svoje korene i ne zaboraviti na tradicije i kodove časti koje, u ovom slučaju likovi nose iz rodne Turske.

Mislim da je važno napomenuti da je ovo jedno izuzetno bitno delo, u akademskom smislu, i da zbog raznih elemenata, čak i onih postmodernističkih zaslužuje, kako pažnju čitalaca, tako i akademskih krugova.

Knjiga zadrži elemente nečeg što bi kritičari verovatno nazvali magičnim realizmom. Naime, činjenica da se sve dešava Allahovim odredjenjem, da se od sudbine ne može pobeći, kao i spominjanje džina (mističnih nevidljivih bića koja žive sa nama ali ostaju nevidljivi) mogu se podvesti pod magični realizam. Ipak, kao što je još jedna poznata spisateljica ovog žanra, Izabel Aljende jednom prilikom rekla, njene priče o porodičnim tragedijama, duhovima, prokletstvima nisu magični realizam, već stvari koje je ona čula od svojih predaka i u koje ona zaista veruje. Isti je slučaj sa Elif Šafak. Sudbina, odredjenje, opsedanje, džini, sve su to stvari u koje pripadnici Islama veruju, stoga, ovo nije magični realizam koliko verovanje jedne religije i nacije.

Što se tiče samog romana, on je izuzetno pitak, i čita se za jedan dan ali ga to definitivno ne čini ‘popodnevnim romanom’. Jednostavno, Šafak ima taj dar da uvuče čitaoca u priču, zgrabi ga svim vidljivim i nevidljivim rukama i tera ga da nastavi sa čitanjem.

Što se samog zapleta tiče, ono što vam mogu otkriti a da vam ne pokvarim doživljaj knjige koju sam sigurna da ćete zgrabiti je sledeće. Priča počinje Esmom, ćerkom sada pokojne Pembe. Esma kaže da je njena majka umrla dva puta i u toku romana otkriće se da nije ništa ‘magično’ i turski melodramatično u pitanju. Priča će se kretati, kao i u ostalim romanima od Šafak, izmedju nekoliko različitih lokacija i decenija. Sada Esma konačno priča ono što je u čast svoje majke ostala dužna. Njena majka, Pembe, napustila je svoju voljenu bliznakinju Džemilu i sa dvoje dece i mužem Ademom krenula u London. Tamo će se naravno susresti sa rasizmom, na momente ksenofobijom, što u vreme sadašnjih stvarnih dešavanja čini ovaj roman još važnijim. Esme, Iskender i Junus Pembina su deca, i uprkos tome što sada žive na zapadu, i dalje se drže starih tradicija, posebno zato što su okruženi članovima Ademove porodice, koja je takodje u Londonu. To ogroman grad kao što je ovaj čini manjim od kurdskog sela u kom je Pembe odrasla i mora se pažljivo paziti na svaki korak i naravno – na očuvanje časti. Ovde čak vidimo i velike tragove feminizma i duplih standarda jer se o Ademovoj ogromnoj sramoti i napuštanju porodice ne govori, ali će Pembe biti kažnjena za mnogo manji greg. Samo zato što je žena i što je neki muškarac odlučio da je njen greh u većoj meri uništava čast porodice nego bilo šta što muškarci rade. Naravno, sramota je uvek vezana za ženu. Tako i Esma kaže. Sramota je za ženu, čast i odbrana iste po svaku cenu za muškarca. Kao feministkinja, Esma prezire taj dupli standard nametnut od strane turskih muškaraca, mada, možemo se složiti da ‘trava nije zelenija’ ni u većini naših krajeva. U tome nekako i leži bolna lepota ovog romana – iako bogat postmodernističkim i elementima savremene književnosti, napisan je na takav način da ga mogu čitati i razumeti kako akademici i ljubitelji dobre literature ali tako i žene od skoro 70 godina, (kao moja mama koja kaže da bolju knjigu nije pročitala u poslednjih deset godina).

Džemila, Pembina sestra nije zaboravljena. Šafak se u mnogim poglavljima vraća na to kako se njen život odvijao i ona će na kraju igrati jednu od ključnih uloga u predivno izvedenom ‘tvistu’ koji će se desiti pri kraju romana i koji je potpuno nepredvidiv.

Čitajući ovo delo dobićete veći uvid u to kako se istočnjaci teško uklapaju u zapadno društvo, koliko je drugačiji koncept časti u raznim zemljama. Ovo je takodje i jedan moćan feministički manifest, sa daškom onog što bi se nazvalo magičnim realizmom. Naravno, kroz sve prožeto je malo te neizbežne turske melodramatičnosti, ali verujem da je to zapravo ono što ovo delo čini tako prijemčivim za ljude raznih književnih ukusa, književnog znanja pa čak i starosnog doba. Znam da sam za ovaj blog više puta dala iskrene preporuke, ali ovo je možda najiskrenija od svih. Možete je pokloniti čak i osobama za koje ne znate kakve knjige vole, jer ovaj roman je bukvalno napisan za sve.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s